Обрадовић: Сектор безбедности треба декриминализовати
Полицију и сектор безбедности уопште, треба деполитизовати, професионализовати и декриминализовати. То неће ићи лако, нити брзо, пошто је реч о људима који раде у овим секторима јако дуго и постали су део и политичких процеса, тако што су имали заштиту одређених људи из политичког врха. То им је омогућило да толико дуго опстану на сцени, каже у разговору за „Дневник“ председница Одбора за безбедност Скупштине Србије и посланица СНС Марија Обрадовић, одговарајући на питање да ли провлачење медијских спекулација о повезаности са Шарићем људи из света политике и врха полиције, на неки начин копликује политичку и берзбедносну ситуацију у Србији.
–Не волим када генерализујемо и кажемо да су сви људи у полицији такви и да тамо нема поштеног човека. Такве ствари не треба да изјављујемо, јер то није истина. Апсолутно ми је жао што се појављивањем одређених имена кроз истрагу везану за Шарића и кроз неке друге процесе, снижава углед полиције, а уверена сам у то да ситуација није таква – упозорава наша саговорница.
* Да ли у овом мандату можемо очекивати битније реформе у војсци и полицији?
– Да, али не могу у овом тренутку говорити детаљно о томе. У првим консултацијама с министрима унутрашњих послова Небојшом Стефановићем и одбране Братиславом Гашићем, најављене су велике рефроме у полицији, а у претходном сазиву у парламент су били послати закони о војсци, али су избори прекинули процедуру. Војни закони су повучени због новог скупштинског сазива, па очекујемо да се поново нађу у процедури. Биће, дакле, доста закона из једне и друге области, који ће донети многе промене, али пре свега на боље. Те промене ће ићи у оквиру ЕУ интеграција, односно у правцу усклађивања са европском регулативом. Но, биће јако тешко, јер има много мање новца него што је то било у преходном периоду и притиснути свим тим новим чиниоцима имаћемо у Одбору много посла како би ти закони били добро спаковани, по мери и припадника војске и полиције и грађана Србије, а да безбеност свакако остане на једном завидном новоу.
* Имали смо недавно обзнањене притске на премијера Александра Вучића, а министар Селаковић чак је оценио је да је спречен покушај државног удара. Да ли је то тема за парламент?
– То свакако јесте тема за парламент. Можда не у овом тренутку, али тиме ћемо морати да се позабавимо. Сад бих се одмакла од своје позиције председнице одбора и више бих говорила као политичарка. Ово је класичан пример политичког инструмента, којим се покушава дискредитовати одређени политичар и скинути са сцене. Све ово што се дешава је повезано, сви напади и на премијера, што заобилазни, што преко људи који су министри, који су близини премијера и који су његови најближи сарадници. У политичким кампањама и у политици уопште, постоји правило да никада није паметно нападати онога ко је најпопуларнији, као што је сада Александар Вучић у Србији, јер то једноставно нема ефекта. Али није лоше нападати људе који су у његовој околини. И мислим да се то сада дешава у Србији. Тако су и министри које мој одбор контролише на мети таквих напада, и један и други, и одбране и полиције. У сваком случају, министар правде Никола Селаковић може о томе више да говори, јер истраге се спроводе у оквиру његовог министарства и сачекала бих да добијемо прве извештаје, па да онда на основу тих релевантних налаза Одбор реагује. Али уверена сам у то да је у овом случају позадина много већа. Не само овај докторат министра Стефановића, о коме се толико говорило, него и неке друге ствари које су се чуле о министру Гашићу, попут тога да ли је требало војска да буде у Обреновцу, или није, да ли је за то време била угрожена нека друга безбедност... све су то ствари о којима су истраге у току. И када добијемо прве извештаје, ми ћемо отворити те теме, не само у одборима, треба и у пленуму о томе разговарати.
* Да ли дестабилизује полицију та афера око доктората министра Стефановића?
– Ту целу аферу могу тренутно да коментаришем само кроз призму политике, а не као народна посланица. Видим је искључиво као резултат страха људи који ће бити померени са одређених позиција у полицији. То што ја сад говорим је тешко доказати и жао ми је што су медији преузели овакву улогу информисања јавности, јер не можемо бити сигурни колико је то што се чује заиста проверено. Ми смо у Србији склони некој негативној критици – да жаргонски кажем, иако није примерено, „пљувању људи”, јер то се добро продаје и диже тираже. То је негде и стална политичка борба између опозиције и позиције, да и кроз медије и стално продуковање неких афера буду дискредитовани људи који су дошли на одређене позиције. Жао ми је што је министар Стефановић дошао у ову ситуацију, јер и када се буде доказало да све ово није имало основа, увек ће остати једна мрља и неко ће укуцавајући на интернету његово име моћи то да прочита. Познајући министра Стефановића не мислим да је он то заслужио. Али једноставно, када се бавите политиком на тако високим позицијама, морате бити спремни да све ово прођете. Радујем се времену у коме ћемо моћи да кажемо за ову аферу око доктората да је то све било само продуковано из неких дневнополитичких разлога, а да ту нема ни зрна истине.
* Да ли су жене „ преузеле“ безбедност преко парламента у своје руке?
– Мени је драго што је колегиница Јадранка Јоксимовић отворила ту причу о женама у сектору безбедности и веома озбиљно померила одређене границе у раду Одбора за контролу служби бзебедности. Самим тим што је померила границе и поставила нова правила, отворила је пут свима нама који идемо иза ње, па ће нам бити много лакше. Највећи број мушкараца је у овом сектору, у сфери одбране и унутрашњих послова, и они су на местима начелника различитих сектора с којима треба да сарађујемо и чији рад треба да контролишемо. За сада не примећујем никаве бариијере да је неко од тих људи непријатан, или да исказује баш у оквиру те родне равноправности неку дискриминацију. Тога нема. И ако је био проблем у самом старту комуникације, у првом тренутку, када виде која су ваша питања и шта је то што тражите од њих, који је ваш план рада, када пређемо на суштину посла – све то отпада.
* Закони за обичног човека
– Када негде видите испод текста о мени да сам прва жена на челу овог одбора и потом коментаре у којима можете да нађете само један посто озбиљних аргуметнованих анализа, док се остали односе на мој изглед, на коментарисање мог приватног живота, онда треба размислити о томе да ли то неко пише само зато што жели да ме дискредитује – каже Марија Обрадовић. – А онај ко говори ’шта ће жена, па још новинарка у контроли безбедности’, очигледно не познаје да ја нисам на челу неког стручног тела, него је Скупштина цивилни надзор над сектором безбедности. Моја улога је да кажем како ће се неки закон рефлектовати на обичног човека. То је најбољи начин коментарисања закона из области безбедности, иако мислимо често да је то нека високо позиционриана област која се не дотиче обичног човека. Али то није тачно, јер тек ти закони кроје живот обичног човека.
Светлана Станковић / Данас