Кад партијске интересе ставите испред државних, кад патриотизам и родољубље замените политиканством, кад за политички аргумент имате насиље и увреде онда сте приморани да се окружите сличнима.

Слични, мада тачније, у интересима и деловањима потпуно исти са једним јединим циљем. Хоћу на власт, колико год то коштало Србију.

Самопроглашена државотворна опозиција, која је уверена да је држава играчка и да се на најважнијем државном питању Косову и Метохији стичу јефтини политички поени морала би да схвати да капитулацију потписују само они. Управо су чланови ове коалиције 2001. године аболирали и на слободу пустили Аљбина Куртија са још 1800 терориста, док су на протеривања нашег народа и паљење светиња 2004. године остали апсолутно неми. Ни то није било довољно, па су љубав према Србији показали и 2008. године и самопроглашење независности лажне државе Косово бранили саопштењима из топлих канцеларија.

И у овим тешким данима када се председник Вучић поред свих притисака и у геополитичким неприликама бори да сачува мир, да као прави државник заштити интересе нашег народа са јасном поруком да Србија мора да има јединствену, своју, независну и суверену политику, ви на другој страни имате коалицију којој је прече све, осим Србије.

Међународни углед, јачање наше војске и стабилна економија, као и 28 повучених признања лажне државе Косово је успех државника Вучића. Да народ то зна, види и цени, показује и подршка грађана председнику Вучићу.

Чињенице да подршку народа немају и да и оне гласове које су на претходним изборима добили свакодневно губе, доказују само једну ствар, да се против колективног сећања нашег народа не може.