Стари је обичај да се венци полажу у част предака. Предака који су нас задужили, недужних жртава и у част јунака који су за нашу земљу живот дали.

Можда су наше суграђане збунили венци који се налазе нашем „Милутину“ иза леђа. Можда је случајно или намерно,  свакако је срамно и знамо ко је. „Србија против насиља“, ти „ храбри“ људи по насиљу познати, нашем ратнику прилазе с леђа, не гледајући га у очи. Не гледајући у очи ономе ко се за Србију борио, не гледајући у очи јунаку. То је њихов манир, кукавички. Тако ходају, тако говоре, тако се боре. Лажима! То су они који Србе сматрају геноцидним народом, они који не поштују ни српског јунака, ни генерала! То су они који не поштују Србију! То су Ђиласове марионете!

Једно знамо, другосрбијанцима ништа српско није ни свето ни драго!

Нека живи сећање на наше хероје! Нека живи наш херојски народ! Живела Србија!