Потпредседник Владе и министар одбране Републике Србије Милош Вучевић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић доделили су данас постхумно прве Борачке споменице за погинуле борце близанце Срђана и Бобана Милића, који су животе храбро изгубили на Косову и Метохији током одбране од НАТО агресије у априлу 1999. године. Борачке споменице додељују се први пут после 80 година.

Вучевић и Селаковић Борачке споменице уручили су њиховој мајци Нади Милић.

Обраћајући се присутнима, Вучевић рекао је да када се овако страшна трагедија некоме деси, као што се десила породици Милић и Нади Милић, човек не може, а да не помисли о сврси живота и  поенти живљења на овом свету.

Од памтивека су људи покушавали да реше ову мистерију. Та решења која су нудили кретала су се од научног и филозофског становишта па до религијских поимања. И сваки народ и цивилизација на кугли земаљској су од почетка живота па до данашњих дана, кроз све епохе, покушавали да пруже и предложе свој одговор на ово вечито питање. Од Вавилона и старог Египта, преко Хеленске културе, хиндуизма, будизма, хришћанства, рационализма, просветитељства, нихилизма и савремених теорија и тумачења. То није само једно теоријско питање које служи бескорисном промишљању, већ је то једно вредносно питање, кључно, које нас одређује, које уцртава путању наших живота и наших судбина и одређује све људске активности и чинидбе. Одређује сврху и постајање свих људских креација од употребе ватре до стварања држава, техничких достигнућа и свега онога што је човек створио, рекао је Вучевић.

Како је истакао, по том питању се људи и деле, по одговору који на то питање сами себи дају, јер од одговора зависи цео наш живот. Вучевић је рекао да сви потези и кораци које предузимамо, све што радимо, или ћемо радити тако да трајемо у вечност или ћемо бити само празна форма, облик живота, нека пролазна појава.

Наша цивилизација, вера и народно поимање у свом тумачењу сврхе живота држи се хришћанског поимања овог питања. Оно каже да је читав наш живот на овом свету припрема за нови, вечни живот. У нашој народној мудрости постоји више филозофских сентенци у овом смислу, а једна од њих која је и најпознатија или присутнија каже,  земаљско је за малена царство, а небеско вечно и довјека. Они који су свој живот проживели честити и поштено, који су свој крст изнели на своју голготу као што је то учинио Господ наш, имају своје место у царству небеском где нема ни туге ни бола и где попут анђела небеских стоје уз Оца и сина и духа светога, поручио је Вучевић и додао да се тамо, у рајским насељима, налазе данас и Срђан и Бобан, храбри официри наше јуначке војске, али и њихов брат Горан и њихов велики отац Драгољуб.

Њихове благочестиве душе данас су са нама. Она су сва четворица у сваком изласку и заласку сунца, у звезданим ноћима, у мирису сена и жубору река Србије. У душама нашим и у вечности. И њихов живот и страдање кроз призму наше вере хришћанске дају нам можда и најјачи одговор на кључно питање о смислу живота. Наша пролазност и ништавило немају никаквог смисла без утемељења у љубави, вери и нади. Те три категорије побеђују смрт као коначно исходиште сваког живог бића. Породица Милић живела је и живи свој живот утемељен у нашој вери и Господу и спасу нашем Исусу Христу, живећи живот испуњен љубављу према породици, ближњима, своме народу и отаџбини и свим другим људима. И као што Исуса није мимоишла чаша страдања тако ни Милиће није. И као што је он својим страдањем и љубављу и вером победио смрт тако су и они заблистали у вечности и стоје у небеском строју Србије као наши молитвеници пред Богом, изјавио је Вучевић.

Вучевић је нагласио да њихову љубав и жртву никада не смемо да заборавимо, љубав брата за братом, љубав оца и мајке према синовима својим и љубав према отаџбини.

Зато данас нека се пише историја. Нека уђе у уџбенике, нека се прича и нека се зна да ова земља има анђеле на небу, хероје и витезове, мученике и страдалнике, синове Србије који својом невином крвљу преузеше и наше грехове зарад наше слободе и слободне наше Мајке Србије. Нека им је вечна слава и хвала. Спокојни будите у небеској Србији са свим нашим светима. Чуваћемо сећање на вас бесмртни витезови наши – нагласио је Вучевић.

Обраћајући се медијима после свечане академије, Вучевић рекао је да је тешко у неколико реченица пренети буру емоција које су данас биле присутне у Градској кући у Краљеву. Вучевић је честитао министру Селаковићу, Влади, председнику Републике на одлучности да наставимо неговање традиције и културу сећања и да наша отаџбина Србија поново има Борачке споменице.

Да се на неки начин одужимо и захвалимо свим оним јунацима, страдалницима, херојима који су ратовали за све нас и то од 1991. до 1999. године. Да не прескочимо било кога, без обзира да ли су ратни сукоби били на територији данашње Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, или наше распето Косово и Метохија. Пошто сви ти људи који су били борци или страдалници, хероји свакако, су се држали своје заклетве, дате речи. Реч обавезује човека. Бранили су своју државу па и по цену живота, рекао је Вучевић.

Како је истакао, прича о породици Милић и јачина госпође Наде Милић је нешто што свакако заслужује да свако у Србији чује и научи.

И ако можете ви у медијима да склоните старлете и ове VIP звезде бар на један сат, или један дан, а да на насловним странама буде прича о породици Милић. То би била прича о Србији, то би била прича о нама, то би била, пре свега, прича о нашој деци, о нашим јунацима. Како Нада Милић има ту снагу ја не знам, али њена снага јесте снага Србије, рекао је Вучевић и додао да ово није задатак, ово је позив, част и одговорност.

Верујем да ћемо свима онима према којима смо се огрешили, заборавили их, које нисмо споменули кад смо требали да споменемо, уручити то што је најмање што отаџбина може да уради и подсетити и призвати све нас да чувамо нашу државу, не да је рушимо. Да је бранимо и памећу и образовањем, а и снагом када затреба. Честитам свим јунацима свих борби и битака за нашу отаџбину. И све наше борбе и битке су биле ослободилачке. Ми нисмо окупаторски народ и нисмо војевали освајачке битке и ратове. Ми смо увек и увек бранили своју државу и свој народ, поручио је Вучевић у обраћању медијима.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Никола Селаковић истакао је да, само држава која се сећа својих јунака, само она која памти своје хероје и своје мученике има будућност.

Нису могли Милићи да измене ток своје судбине. Нису могли Милићи да на неком другом, туђем огњишту граде свој дом. И нису могли Милићи више да воле своју отаџбину Србију, нису могли да дају већу жртву у одбрани своје отаџбине и њене слободне него што јесу. Зато је дужност те отаџбине и свакога од нас који је чини да памти и да буде вечно захвалан. Баш као што на овим споменицама, на Бобановој и на Срђановој, пише “Захвална отаџбина“. Вечно им је захвална Србија. Вечно је захвална мајци Нади и оцу Драгољубу што је српском роду подарио такве јунаке који нису бирали своју државу и судбину, али који су за Србију дали све, рекао је Селаковић и нагласио да док је таквих попут Горана, Бобана и Срђана, Србија је сигурна те захвалио председнику Републике Србије Александру Вучићу и Вучевићу што је данас имамо Борачку споменицу, што их спомињемо, памтимо све и чувамо од заборава.

Свечаној академији доделе првих Борачких споменица присуствовали су представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства унутрашњих послова, локалне самоуправе, представници верских заједница и родбина породице Милић.

Браћа Срђан и Бобан Милић били су припадници Приштинског корпуса. Погинули су у размаку од неколико дана за време НАТО агресије 1999. године, борећи се за своју земљу, свој народ и слободу. Трећи брат Горан преминуо је од туге годину касније.

Додела борачких споменица установљена је Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица и Уредбом о “Борачкој споменици“ коју је Влада Републике Србије донела у марту 2023. године. Реч је о посебном националном признању, које се додељује лицима која су стекла статус борца по Закону о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица.